ИДЕОЛОГИЈА “ЕНЕРГИЗАМ-ЕМОЦИЈА” И ПЕДАГОШКИ ПРАВАЦ ”ТРИ ЕНЕРГИЈЕ” У ФУНКЦИЈИ НАСТАВНОГ СИСТЕМА “ПРАКТИЧНО И ГАЛАКТИЧНО”

мр Бисерка Вучетић 

Висока школа за васпитаче струковних студија

 Алексинац

 Соко Бања, Март, 2010. год

ИДЕОЛОГИЈА “ЕНЕРГИЗАМ-ЕМОЦИЈА” И ПЕДАГОШКИ ПРАВАЦ ”ТРИ ЕНЕРГИЈЕ” У ФУНКЦИЈИ НАСТАВНОГ СИСТЕМА

“ПРАКТИЧНО И ГАЛАКТИЧНО”

Резиме

Информациони систем несређених речи као што су: ''узвишена информација'' “Теслин свемирски екран”, “бива-не бива - ће бива”, “бивство”, “Tо bе or noт то bе – бити ил не бити“, “џара”, “mоving-mоving" “трагај-трагај”, “интернет”, “мишомоторика”, “just do it - само ради,” “са сјајем у очима”, “cly for life - вапај за животом”, “seize the moment - ухвати моменат”, “calocogatia”, “noesis”, “noema”, “noemenon”, “прими–проследи”, “mens-mentis -руковање духом “, “практично-галактично”, “no frks – нема проблема”, “energy”, “mi credo – ја верујем”, “теорија-систем”, “играј-играј”, “ко пролази поред моје куће”, „verba volant scripta manens“ веровали или не биле су пресудне за стварање овог контекста. Иначе, наведене речи су даље примењене за: новостворену идеологију ”енергизам емоција”, педагошки правац ”три енергије” и наставни систем ”практично и галактично”. Од 2007 године до 2010 године у стварању ове теорије учествовало је 1106 студената, редовних и студената васпитача на дошколовавању и моја маленкост.

Кључне речи: Узвишена информација, Теслин свемирски екран, човек-позитивна енергија-стваралац, колективно-свесно, идеологија “енергизам емоција”, педагошки правац, ”три енергије”, наставни систем “практично и галактично” , мишомоторика и интернет.

ХРАБРОСТ У ТРАГАЊУ ЗА СМИСЛОМ ОДРЖИВЕ ИДЕОЛОГИЈЕ

ПРИМЕНОМ СОПСТВЕНОГ УМА

“Ако се човек не нада, неће наћи ненадано,

јер је оно неналазиво и неприступачно-

а све остало је доступно проналазачима”.

Хераклит

У науци индивидуум дакле, улази у живот оним ”јесте”, а то “јесте” зависи од извесног ”треба” и ”може”. У човеку, као микрокосмоског система постоји несвесни и свесни информациони систем. Човек, као такав може бити енергетска самоактивна покретачка снага у стварању новина и решавању проблема. Човек је и информациони објект: биолошки, психолошки и духовни а као енергетски систем требало би да буде: оран, полетан и пријемчив за стварање, како не би дошло до инфантилизације - тј. губљења основе или самосвести.

О биолошком и психолошком у човеку, су вековима научници много тога установили и потврдили. На већ постојећим сазнањима овде ће бити речи о позитивној енергији у човеку-мислиоцу и ствараоцу будућности. Информација, квант, енерген, мисао, мотив, свест, дух, активност и стваралаштво обједињени у човеку, воде га ка индивидуално могућим стварањима, а све са љубављу свиме што чини, црпећи те позитивности из себе, за себе и друге, при том ношен стваралачком љубављу према себи задатом задатку идући ка остварењу истог.

Знамо да нешто знамо. Мање је оних који знају да незнају много. Још је мање људи који знају да постоје много ствари, које они незнају и још мање оних који знају да незнају а најмање оних који знају да знају нешто изузетно што други као веђина незнају.

Све природне истине су намењене човеку и сва философија је у пошиљци-информацији која се ваља примити и мудрошћу пренети. Информациони систем је разбацан као честице на све стране, а свака има своју одредницу и са места одашиљања тачну дестинацију коме је упућена, те стога произилази да су подељене на: опште за веђину људи; на посебне за део људи и појединачне за универзумом одабране појединце, коме су намењене за даље прослеђивање, од тако дате поједине до усвајања за опште прихваћене.

Као што је свака појава-информација део информисаности, коју треба умети примити, тако је ваља моћи разумети. Самим тим информација је део информационог система, који би требало умети прихватити и моћи разумети. Само што се информације из природе универзума и непознатог незнаног пошиљаоца догађају са најузвишеније и научно најнепознатије консеквенце у односу на појаве које је човек до сада научно потврдио.

За људе просечног живљења у свету свеколиких информација потребан је “дивљачки” стомак да свари и информације нижег реда од овако узвишених, али сваком узвишеном уму довољно је да зна да оне као такве постоје и да их може пласирати.

Упознавање са овим проблемом, као искуствено научним актом објективне вредности садашње и већ будуће цивилизације ума људског и његове сазнајне структуре, биће посебан осврт на тај процес као специјалне варијанте поимања информација такве узвишене и до сада неприхватљиве истине. Ево етички пресек проблема информација. Шта је узвишена информација и од куда долази? Да ли је од материјалног творца, природе постојања уопште или од саздатог света? У мору информација је ли истина о њима у:-искуству; науци или вери? Дакле, она може бити тражена у метафизици, философији или религији. Сматрамо да узвишена информација свакако појединцу долази из сфере у коју подсвесно или свесно највише верује и из које црпи сва себи потребна појашњења.

Да, чудни су путеви спознаје света уопште, а камо ли узвишених информација, која као таква највероватније и бира појединца да би је он најбоље што може схватио, а као такву, што боље пласирао у етар.

Велика ствар на овом свету

није у томе где се налазимо,

већ у ком правцу идемо!

Феномен човекове свести је најбитнији елеменат за развој цивилизације, а најврхунскији изум има две могућности: како га применити и да ли је за добробит човечанства или не. Теслини изуми су се у многим позитивностима доказали. Овим новинама ћемо Његовим изумима придодати и уједињеност три енергије, а оне су: биолошка, психолошка и духовна, примењене у реализацији ОПС-а (Општа, предшколска и специјална педагогија), ауторове наставе. Тројство трију наведених енергија може творити бесконачно много нових теорија у свим доменима садржаним у човековом здравом разуму. На прагу колапса опстајања човечјег опстанка уопште, доскочицом за одскочицу ОПС-ом, аутор овога рада себи је одговоран за релизацију и појашњење деловања трију енергија из суштине нове “философске идеологије”, идеологија ”енергизам-емоционалне продуховљености бивства” и из ње створеног педагошког покрета (у повоју - спремна за етар) – педагошки правац ”школа три енергије”, затим одговарајућег јој наставног система, позитивних енергија и емоција за практично и галактично, од кабинета Теслиним свемирским екраном-интернетом до, принципа, циљева, задатака, метода, облика и садржаја рада ОПС-а са студентима у стварању наведеног.

ЕКОЛОШКО ВИЂЕЊЕ ПЕДАГОШКОГ ПРАВЦА ТЕОРИЈЕ

“ШКОЛА ТРИ ЕНЕРГИЈЕ”

“ Трси се духом својим

око онога што ти је дано”

из Библије (књига Сирахова, став 3, тачка 21).

У свим сферама људске делатности може се постизати квалитет. То је и један од разлога што се у образовању стално трага за нечим новим, бољим и прилагодљивијим за оне који то уче. Образовање је веома битан услов опстанка и развоја појединца и друштва. Наставници се опиру променама. Но, од њих и од школе се може тражити да не оклева са прихватањем промена, али се за то морају створити неопходни услови. Под тим се подразумевају целокупни услови који школу чине оним што она треба да буде. Онда када она то и буде, просторна удаљеност је најмања препрека да се студенти определе управо за установу која пружа квалитет.

У односу на наставника различити су захтеви, те би да он буде одговоран, да је занатлија, теоријом поткован. Шта је са личним потенцијалима, склоностима? Настава се мора сматрати и уметношћу. Квалитетом се баве стручњаци разних профила. За филозофе квалитет се огледа у етичком односу произвођача према потрошачу. По схватању психолога квалитет је својство искуства које се разликује од свих других. За економисте је мерило вредности неког производа, или колико је у томе способности да задовољи потребе потрошача и тржишта. За инжињере квалитет се оцењује по томе колико он испуњава прописне техничке мере. Поставља се питање, а шта је са педагошким захтевима? С обзиром на то да је педагошки рад врло комплексан, те да се морају поштовати захтеви културно-историјски, економски, морални, лични, тако да није довољно ако се каже, да квалитет зависи од степена остваривости постављених наставних циљева и задатака, јер у том случају поново следи питање, Чијих циљева и ко их поставља? Па све тако у један зачарани круг (абракадабрака).

Дакле, чињенице нам указују да је квалитет историјска категорија, а схватање квалитета битно зависи од теоријског приступа. Самоостваривање је домет достизања сваког човека. То је супротно ставовима утилитариста за које је најквалитетније оно образовање које је усмерено на спољњим потребама, која су практично применљива.

С обзиром на то да се од школе тражи квалитет на који се гледа различито: да се то огледа кроз вредност циљева утврђених наставним програмима, други мисле, да су то остварени резултати, а да се кроз њих исказује све остало. На напред наведено, рекли би смо да је квалитет у томе, достићи да право знање чини темељ новом знању. Такође, да су друштву потребнији они који дубоко критички мисле од оних који много меморишу. Сматрамо да врхунски захтев за врхунски квалитет који школа и друштво изискују од појединца, уствари, управо је оптимално постигнуће појединца.

Ваља поменути и то да је евалуација рада мало запостављена. Било би добро да се иоле уважи као битан чинилац за остваривање планова и програма. Наставник је остварио висок квалитет ако је сваки појединац савлдао програм у оквиру својих могућности. Циљ школе и није само то да се усвоји програм, већ да се индивидуе развијају морално естетски, умно и др. Зато је потребно и давати разноврсне задатке, који ће подстицати њихов развој. На тај начин се још и боље уочава квалитет знања појединца. То је једна добра ставка која је болоњским процесом наставе омогућена. Уместо да критикујемо исти, ми смо се определили за оно друго како га учинити вољним процесом, радити, са наводима: ухвати моменат, са сјајем у очима, жељом у срцу, издржљивошћу, само ради, практично и галактично.

Да ли је у овом случају реч “ново” оно што значи мотив за покретање активности које су у вези тумачења живота. Ново није увек суштина живота, као што није све што је старо и застарело. Међутим, постаје јасније када се активности индивидуе или индивидуа образложе љубављу,онда је она у суштини основа светости. Љубав наставника према позиву важнија је од метода, јер му она омогућава да реално процени индивидуалне потребе студената, јер она инспирише став који он треба да заузме. Одавно се зна да неопходност привржености човека-човеку указује на једини могућ опстанак, а педагошко опстајање зависи од узајамног разумевања и поверења. Питање је како деловати да би се постигло оно право образовање за опстајање.

Постоје многи начини како прићи “Болоњи” али је свакако пресудан начин на који јој се прилази. Дакле, наставник да би успео новинама, подстицај за труд у раду налази у неограниченој љубави према свом послу, креирајући га самостално и у сарадњи са студентима, што је у овом случају евидентно. Позив се воли унапред, рад се обавља с љубављу, ”учење је етички однос између градива и позива”, отуда је безусловни захтев разумевање, а сукоб образовања старе и нове спознаје није пука фарса већ истина. По нама, тајна школе је у енергији емоција, према спознаји, у жељи, нади и вери, прилагодљивости наставника и љубави као светости новог.

Мотивационо искускуствени систем наставе остваривом сопственом енергијом до галактичког успеха, глобализацијом енергије тројства, један је од примењених начина наставног процеса по Болоњи за три педагогије ОПС-а, Високе школе за васпитаче струковних студија. Наведени систем представља један од могућих модела рада са студентима. Аутор рада себи је дала задатак да осмисли нови модел. Осмислила га је и радила по њему у оквиру програма три педагогије у границама својих и студентских могућности. При томе се руководила етиком, позитивним емоцијама, људској различитости, вољним неприсилним радњама, школе као отвореног социојалног поља, а све то са смислом одговорности према другима, себи и неизмерној љубави према свом позиву.

ВАПАЈ ЗА СМИСЛОМ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА ЖИВОТА И ШКОЛЕ ПРИМЕНОМ НАСТАВНОГ СИСТЕМА

“ПРАКТИЧНО И ГАЛАКТИЧНО”

Процес откривања суштине сазнања

Наставник као субјекат делатности требало би да се одликује активношћу, оригиналношћу, сазнајношћу и стваралачком слободом.

Како омогућити студентима да изврше одређене радње трансформацијом модела предмета сазнавања у делатни модел у процесу сазнавања, ради чега се и припремају за рад са васпитаницима? Кренућемо од тога да је у процесу сазнавања суштина у њиховом садржинском конципирању, осмишљавању и примени модела. Полази се од предпоставке да је очигледност процес а не стање. Наведени процес подразумева могућност преласка од сазнавања општег и апстрактног, у смислу нерашчлањености, неуспостављености веза са посебним и појединачним, као и успостављању веза између унутрашњег суштинског и спољашњег појавног код проучаваног система. Такав процес сазнајног разоткривања система, дубљег и свестранијег продирања и упознавања његове унутрашње суштине, ствара се и процес активног стварања знања, као и делатни однос у процесу сазнавања.

Шта смо овим радом постигли ?

Иновације у настави!!!

Глобализацијом - обједињењем људи, људске мисли о ОПС-у, интернетском комуникацијом прикупиле су се разноврсне квантитативне и квалитативне информације. У раду на стварању ове теорије од 2007. године до сада 2010. године, дакле, три школске године учествовало је редовних студената прве године 491, за предмете Општа педагогија и Предшколска. За изборни предмет Специјална педагогија редовних студената садашње треће године 123 и на дошколовавању студенти васпитачи за протекле три године 492 студента, укупно 1106 студената и моја маленкост.

Verba Volant, skripta manent.

Писаном речју - иницирана је стваралачка теорија студентским активностима али и активностима васпитача на дошколовавању. Унутарњом позитивном енергијом и емоцијама појединца до колективно свесне енергије, а од ње ка теорији бивства три енергије.

За студентско Educacion in definicis или дефинисаним рубликама за добијање бодова и оцена стоји: предавања, вежбе, семинарски рад, колоквијум, остало и испит.

Предавања су протекла по плану и програму. На вежбама смо дискутовали о разним темама из домена образовног програма. Одговарајуће теме прорадили смо радионицама.

Избор теме за семинарски рад вршен је од стране студената.

Колоквијум је увек обављен након одређеног дела обрађеног градива.

Рублика у индексу дефинисана као-остало за ОПС педагогије имала је обавезно хоспитовање (за прву годину) , а за трећу годину пракса за предмет Специјална педагогија или интегрална пракса. Студенти су водили јединствене дневнике са обављене праксе, сем онога што су у њима потребно написали, веома су га креативно ликовно украсили. Написали су много рецитација за децу, прича, бајки, урадили су предивне сликовнице, прикупили мноштво оригиналног материјала из праксе за рад са децом са посебним потребама и написали по шест припрема за рад са њима. Такође су себе продуховили делима педагошких класика и још много тога.

Испит је реализован питањима у виду теста.

Васпитаник, образованик, студент, човек уопште, је као брод, потребно је да има задатке, да би осетио тежину или чари решавања истих. Задаци представљају осећања животног смисла, а школа помаже да се та осећања доживе, јер она учествује у њиховом интелектуалном и свеколиком даљем развоју. Многи се, савлађујући тешкоће развијају а за оне малобројне који би да клону у сусрету са тешкоћама ту смо да помогнемо. Ваља свакако много чинити на што: садржајнијим, осмишљенијим, пријатнијим, спонтанијим, активностима, животом и радом школе, да би студенти постали енергични, активни, јединствени, непоновљиви ствараоци и независне личности. Зато млади треба да живе “овде и сада”, а ради што активнијег проживљавања школе своје младости. То ће моћи уколико им образовни рад помаже да осмишљавају живот и то унутрашњом мотивацијом.

Еколошки смо образовно деловали на све компоненте студентских ставова према природној средини - емоционалну (рад смо изводили на начин који изазива задовољство) и енергетско-вољну (укључени су у планирање, организовање, извођење и анализирање овога рада) и интелектуалну активност (студентима је објашњен смисао предстојећег рада и предочени исходи). При оваквом раду стварају се и друге околности напр. култивисање школске средине, живота и рада у њој, ствара се повољна психолошко-педагошка клима, а карактеришу је ведрина, опуштеност, спокојство и пријатност. Када се наведена клима осети ради се са сјајем у очима.

Створили смо много текстова за децу, рецитација, сликовница, цртежа. Студенти су предивно урадили своје дневнике са хоспитовања и праксе, вршили мала истраживања. Дискутовали смо квалитетно на велики број тематских области. Прикупили много добрих и квалитетних, најсавременијих радова из ОПС-а. Прикупили смо и мноштво најсавременијег материјала за рад са децом са посебним потребама, као и примере из праксе васпитача широм Србије из домена рада са децом са посебим потребама, велики број писаних припрема из оквира шест методика за рад са децом са посебним потребама. Много чега још, али за овакав рад студенти су себи приуштили задовољство и радост у раду, продуховили себе новим начином рада, постали образованији делом и својим избором и добили лепе оцене и још много тога.

Мотив као задовољство понављања угодних извршења задатака-сензационик је тада у растућем смислу одушевљења. Излиставање и претрага материје чини се са сврхом таложења материје, затим се врши пречишћавање израда и прерада - затим су на реду секундарне циркуларне реакције, напушта се основица, трага се за даљим материјалом, прикупљање и прерађивање истих на нови начин; затим увежбавање створених духовно стваралачких активности, врше се материјалом даље бројне комбинације - тј. умовање материјом, прилагођава се циљу извођења наставе, циљ су садржаји и место и људи у њима (период терцијалне циркуларне реакције). Као знатни виши ниво интересовања је појава за разоткривање скривених унутрашњих могућности и збивања. Мотив даље чини да се открива у времену и простору око себе даље у предметима, људима, околини, галаксији уопште, вршење покушаја и погрешака, испробавање разних могућности вршења менталних комбинација, стваралачких комбинација, енергетских комбинација, обједињених психичким активностима (мисаоним токовима, стремљењима и осећањиоњима). Укључује се читава личност у правцу стварања са свим својим тежњама и могућностима. Сазнање света и сазнање као процес нису проблем чула нити интелигенције и мишљења, већ је то нови квалитет, који рађа нове мотиве радозналости тражећи одговоре на питање: Како? Када? Зашто?.. Учи се оно за шта се има интересовања, за шта је појединац мотивисан, надајући се да ће у томе успети. То значи да је подстицајна енергија емоционалне природе.

Енергетско-емоционални стилови учења

Приметно је да су нам се наметнули конкретни стилови: енергетски и емоционални стил. Оба стила су евидентни феномени који су били увек присутни и као такви тињали у истраживачима, педагозима практичарима највероватније од када постоји васпитање, образовање и педагогија уопште. Проблем је у томе што је препознавање наведених стилова остајало на маргини догађања као лаичка атрибуцуја... Сада је време да се може дефинисати синтагма енергетски стил и емоционални стил. Морамо навести да оба наведена стила доводимо у везу са начином извођења наставе. Из наставе на основу нашег начина извођења издиференцирале су се следеће базне енергије: испуњеност, испражњеност, енергетски колапс и светљење или галактичност. Наведеним базним енергијама одговарају следеће базне емоције: срећа, туга, страх и задовољство. Тако смо дошли до закључка да оно што је у енергији позитивно, то је и у емоцијама позитивно и обрнуто, што изгледа овако:

Енергија: испуњеност, деенергисаност-испражњеност, енергетски-колапс и галактичан.

Емоције: срећа, туга, страх и задовољство.

Енергетска, мотивациона и духовна покретачка снага за покрет у времену и простору издржљивошћу омогућују изналажење начина извођења покрета што слободније, то боље решавање практичких задатака.

Образовне дидактичке фазе

“Учење је етички однос између градива и позива”

Из нашег већ проживљеног трогодишњег наставног процеса издиференцирале су се неке фазе из дидактичког еталона образовања и то:

фаза сагледавања развојног статуса- дијагностичка фаза;

фаза утканости енергије;

фаза креативног осмишљања;

фаза излиставања и претрага;

фаза стварања стваралачког поретка (умовање материјом и прерада);

фаза дискусија и

фаза пласирања.

Током наведеног рада дошло се до закључка да смо прилагодљивом стратегијом наставе омогућили да студенти чешће доживе успех и радост у раду. На тај начин су стварали сопствене изворе поткрепљења (самопоткрепљења).

У новоствореном наставном процесу студент сам себи одређује:

форму организације активности;

унутрашњу структуру организације наставне спознаје;

професионалне али и иначе животне делатности будућег стручњака васпитача у процесу његовог образовања.

Овај наставни процес у себи подразумева и неке позиције студента и три стадијума:

социјализације;

индивидуализације и

интеграције.

Васпитно-образовни однос подразумева изграђивање себе индивидуално развојним ситуацијама, њих студент одабира, а оне му утрошком сопствене енергије обезбеђују настајање индивидуализације. То даље у развојном изграђивању подразумева сопствено знање, мишљење, концепције света и других, сопственог стила-живота, учења и друго. И наравно стварање сопствене структуре делатности, личне и професионалне. Некако је уз наведено разумљив след да наставник не предаје градиво по готовим обрасцима, већ их узајамно ствара са васпитаником-образоваником. Узајамно трагају за вредностима пролазећи заједно кроз простор и време васпитно-образовног наставног процеса за конкретну делатност васпитача, узајамном комуникацијом. Отуда се и наслућује хуманистички приступ раду, јер за сада само се у том контексту може говорити о структурираном систему свесних односа и узајамним дијалозима наставник-студент.

Циљеви

Верујући у могућност остварења одлучили смо се за следеће циљеве васпитања и образовања проистеклих из почетног волети живот-волети свој позив.

Етичко осмишљање програма и морална утканост као вредност постојеће школе. Животно и полетно учествовати целовитим духовно телесним бићем у образовни програм креирањем истог.

Испољавање и неговање емоционалности и њиховог осећајног живота. Емоционално доживети и проживети као меродавност или критика наставе ОПС-а.

Поштовање права на различитост у испољавању природних потреба, интересовања и могућности. Само оно што студент жели да научи, ма која то материја била научиће. Дакле, спознаће на свој начин, ма коју методу рада ми применили.

Самообразовање које се заснива на вољи, радости, жељи за радом, без страха и принуда, може студенте претворити у креативце и ствараоце будућих васпитача. На наведени начин ће у себи развити квалитете попут продуховљења свог разума, љубави и храбрости као циља хуманистички виђеног васпитања и образовања.

Школа као отворено социјално поље, негује и подстиче аспекте развоја сваког студента у њој, без обзира из ког социолошког, економског, културолошког или етнолошког састава потицали.

Предходни наводи указују на евидентност слободног испољавања развоја студената у духовном смислу без могућности вештачког ограничења. Тако дата слобода испољавања је са смислом одговорности према себи, за себе и према другима.

Задаци за наставника су:

да створи услове у којима студент може да врши самоконтролу и самопроцену свог рада и да је свестан крајњих циљева којима тежи;

да омогући да студент врши мала истраживања и тако задовољи своју радозналост и трагачку активност ;

да наставник омогући студенту да бира за себе најадекватнији модел и начине учења;

да својим радом оспособи студента да успешно решава проблеме и да при том ужива у раду.

Како покренути студента на активност? Како мотивисати студента да учи? Питања су која се постављају у свим школама. Начини за покретање мотивације су различити. Ми смо у оквиру ове концепције применили следећи начин.

Студенту су Законом дате могућности за добијање предиспитних и испитних бодова-поена. То су 70 предиспитних и 30 испитних. Предиспитни бодови се стичу из оквира следећих задатака: присутност на предавањима и вежбама 20 поена, семинарски рад 10 или 15 поена; колоквијум 15 поена; остало 20 или 25 поена. Последњих 25 бодова стичу се: хоспитовањем, израдом дневника са хоспитовања, обављање малог истраживања, ликовним и књижевним срваралаштвом за децу, осмишљање сликовнице, игре, прикупљање традиционалних игара, прикупљање савременог материјала са интернета за дискусије на конкретне теме, прикупљање материјала за обједињавање у скрипту за интерну употребу, прикупљање оригиналних примера за рад са децом са посебним потребама; прикупљање материјала са семинара одржаних за инклузивни рад; писање припрема за рад са децом са посебним потребама; тестирање детета ради провере спремности за полазак у школу и други.

Принципи:

Уважавање различитости,

Прилагодљивости,

Пријемчивости,

Изборности,

Оригиналности,

Трајности,

Складиштења,

Ефикасности,

Практичности

Променљивости,

Принцип узајамног деловања,

Принцип педагошке подршке.

Методе васпитно образовног рада

Договорна,

Дијагностичка,

Изборна

Делатна,

Истраживачка,

Аналитичка,

Облици васпитно-образовног рада

Масовна информисаност,

Индивидуални рад,

Рад по групама,

Тимски рад.

Места извођења наставе

Амфитеатар,

Кабинетска настава,

Настава на даљину - (рад на рачунару кући).

Консултације телефоном (мобилни телефон наставника је за студенте у функцији 24.ч).

Време васпитно-образовног рада зависи од тога где се он обавља. Рад у школи пре и поподне од понедељка до суботе. Претрага литературе у радно време библиотеке.

Време рада код куће зависи од самоорганизације индивидуе, брзине претраживања и скидања потребних садржаја. Проведеност времена за рачунаром варира од потребе индивидуе. Дакле, предност наставе на даљину је у томе што сваки појединац сам себи организује расположиво време за рад.

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

Реформни педагошки покрет “три енергије”, духовно - енергетско достигнуће настао је на основу подстицајних задатака рада, сходних потребама и могућностима студената. Настава је подешена тако да омогућава вршење избора наставних садржаја и метода и облика рада. То омогућава продуховљену продуктивност: енергетско-емоционалну, радну, когнитивну, како индивидуалну тако и социјалну активност студената (може и предшколског детета, ђака, човека из локалитета), дакле, у зависности од примене програма и актера у њему. Индивидуа врши избор вољно, с љубављу према свом раду и позиву. Избором радних задатака утростручује се енергија (биолошка, психолошка и духовна) и бива господар технике и средстава. Педагогија “Школа три енергије” примењиваће се активно отвореним васпитањем и образовањем у оквирима индивидуалне и социјалне педагогије, под окриљем “Теслиног свемирског екрана”, човека који је будућност створио за нашу садашњост, јер су Његови изуми тек сада космичког домета и интернетом, управо су магнетном резонанцом практична и галактична. Модел школе три енергије, отвореног типа створен је да у човеку створи радост и задовољство, али и да из себе тим радом црпи оно што му је у бивству најузвишеније дато стваралаштво. Да наведеним смерницама следи вавековни свеколики пут рађања од детета пре свега до новог ствараоца, па све из почетка, како не би смо изгубили традицију народа ствараоца - појединаца галактичког домета.

Аутор рада: Мр. Бисерка Вучетић